Ko je po vašem mišljenju srećniji, osoba koja je slobodna ili osoba koja je u vezi?
Da li je bolje biti sam ili u nesrećnoj vezi?
Biti u vezi može da bude predivno; ako je veza lepa, može vam umnogome poboljšati život. Međutim, neke veze su jednostavno loše, ili su upale u dosadnu rutinu koja nikome zaista ne prija (za razliku od onih rutina u kojima partneri uživaju), pa uz sve želje da se bude u vezi ispadne da je samački život bolji.
Veze su nešto čemu većina ljudi teži, ali ima onih koji im teže iz pogrešnih razloga, recimo, da ne bi bili sami, jer se osećaju usamljeno. Međutim, u lošoj vezi (baš kao i u društvu u kome vam nije prijatno) i dalje se osećate usamljeno - a čak ne možete ni da se osamite i imate neki svoj mir. S druge strane, biti sam sa sobom nipošto nije isto što i osećati se usamljeno.
Neki ljudi naslepo beže od samoće i uleću u prvu vezu za koju imaju šanse da u nju ulete, a neki otkriju da im i sa samim sobom može biti jako lepo i nađu dobre načine da ispune svoje vreme. Potrude se da ostanu u dobroj formi i da se zdravo hrane; interesuju se za različite stvari; rade na svom dodatnom obrazovanju, na tome da budu u toku sa svim i svačim (zavisi od interesovanja); druže se s prijateljima kad god je, uz mnogobrojne obaveze, moguće uskladiti postojeće slobodno vreme... Kada sve vreme koje imate na raspolaganju treba da potrošite samo na sebe, otkrijete da tog vremena ima baš dosta. Neki ne umeju da ga popune i osećaju ga kao teret. A neki umeju da uživaju u odličnom društvu - svom - i rade na tome da poboljšaju sebe, fizički, psihički, spiritualno...
Ovo nije tekst protiv veza. Naprotiv, jer i ti koji umeju da svoj samački život učine lepšim i više nego vrednim življenja žele da taj lepi život podele s nekim. Ovo je samo tekst o tome da je bolje biti sam nego u lošoj vezi, dosadnoj vezi, vezi koja ni na koji način ne ulepšava vaš život, a u nekim slučajevima vas i povređuje. I dobro je umeti biti sam i stvoriti od takvog života nešto lepo - vrlo je verovatno da će oni koji to umeju znati da i vezu, jednom kad u njoj budu, ispune lepim stvarima. S druge strane, onima koji ne znaju šta će sa sobom kad su sami i veza će, nakon početnog zanosa i sreće jer su s nekim, biti loša i nezadovoljavajuća, i za to će kriviti partnera/partnerku.
---------------------
Sve zavisi od toga kakva ste osoba. Biti sam je za neke najveća životna kazna, a za neke najveća nagrada. Međutim, usled strogih društvenih dogmi koje se odnose na čovekov produžetak vrste i neophodnost braka i veze, same osobe bivaju vrlo oštro osuđivane.
Trenuci samoće koji su svakome potrebni ovde uopšte nisu tema. Ako uživate da jednom nedeljno sami popijete kapućino u kafiću u centru grada, niko vas neće smatrati egoistom i ekscentrikom. Zašto bi onda takav tretman zasluživale osobe koje uživaju u tom osećaju na duge staze?
I nauka ima štošta da kaže na tu temu.
Medicinski gledano, ovakve potrebe na prvom mestu zavise od (50 odsto nasleđenog) nivoa oksitocina, hormona koji podstiče vezivanje među ljudima. Ako ste rođeni sa višim nivoom, verovatno ćete želeti da delite s nekim privrženost i poverenje, dok oni uskraćeni uopšte ne gaje takve potrebe.
Društveno gledano, “oksitocinski podmireni” su normalni, dok su ostali sebični, izolovani otpadnici zajednice.
Takva predstava se i dalje uporno održava na Balkanu. Nije retkost čuti kako ljudi kritikuju osobe koje su ostvarile izuzetan uspeh na poslu, ali su ostali sami.
Pomislimo na trenutak da su u pravu i da je jedini cilj čoveka, pronalaženje svoje polovine i to u vidu druge osobe.
Poznato je da se Nikola Tesla nikada nije ženio i nema pouzdanih podataka da je ikada sa ženama ostvario prisniji kontakt.
Ako je osuđujuće nastrojeno društvo u pravu, genijalni naučnik bio je običan sebičnjak i ekscentrik.
Prava istina je da pojedinci uspevaju drugu polovinu pronađu u drugim životnim stvarima, u Teslinom slučaju – u nauci.
Da nije odabrao takav način života, danas bi možda ceo svet ostao uskraćen za njegova otkrića. Da li je tako uzvišen cilj vredan rizika?
“Jedan je Nikola Tesla”, reći ćete. “Šta je s nama običnim smrtnicima?”
Nema ličnosti lišene svrhe i talenta, ma koje vrste. Potrebno ju je samo istražiti, a za to je samoća idealna.
Ne koristite trenutke osamljenosti za očajavanje što vas sudbina nije pogledala i što su vas osobe koje ste smatrali bliskim napustile.
Zapitajte se nad sobom. Sami sebi ste najbliži, ali se možda ipak ne poznajete dovoljno. Postoji toliko stvari na ovom svetu koje možda niste isprobali, a koje bi vas učinile genijem ili možda vrhunskim umetnikom, sportistom, humanitarcem.
Neki tu veoma bitnu stavku potpuno zanemare i slepo prate društvene dogme, kakva je recimo, obaveza braka i to “na vreme”.
Osobe koje samo zbog društva donesu tako krupnu životnu odluku imaju više šanse da ostatak života provedu nesrećni, nego osoba koja je sama, ali ispunjena.
Još ako pomenuti “porodični čovek” u poznim godinama shvati da nije od života uzeo dovoljno, lako se može naći u “krizi srednjih godina” i sede kose juriti tinejdžerke po klubovima.
Cilj je, dakle, osluškivanje sebe i praćenje sopstvenih potreba. Nije rešenje ni u doživotnom celibatu i samoći ukoliko je zaista ne priželjkujete.
Kada se nađete u jeseni života, suočite se sa telesnim propadanjem i nemogućnošću da živite život kakav biste hteli, partner vam je potrebniji nego ikada.
Sve u svoje vreme.
Mladost je doba samospoznaje i traganja za svrhom; zato je treba koristiti što je moguće više. Kada se pronađete, lako ćete naći i životnog saputnika.
Ostvarene ličnosti lako se međusobno prepoznaju.
Izvor
Da li je bolje biti sam ili u nesrećnoj vezi?
Biti u vezi može da bude predivno; ako je veza lepa, može vam umnogome poboljšati život. Međutim, neke veze su jednostavno loše, ili su upale u dosadnu rutinu koja nikome zaista ne prija (za razliku od onih rutina u kojima partneri uživaju), pa uz sve želje da se bude u vezi ispadne da je samački život bolji.
Veze su nešto čemu većina ljudi teži, ali ima onih koji im teže iz pogrešnih razloga, recimo, da ne bi bili sami, jer se osećaju usamljeno. Međutim, u lošoj vezi (baš kao i u društvu u kome vam nije prijatno) i dalje se osećate usamljeno - a čak ne možete ni da se osamite i imate neki svoj mir. S druge strane, biti sam sa sobom nipošto nije isto što i osećati se usamljeno.
Neki ljudi naslepo beže od samoće i uleću u prvu vezu za koju imaju šanse da u nju ulete, a neki otkriju da im i sa samim sobom može biti jako lepo i nađu dobre načine da ispune svoje vreme. Potrude se da ostanu u dobroj formi i da se zdravo hrane; interesuju se za različite stvari; rade na svom dodatnom obrazovanju, na tome da budu u toku sa svim i svačim (zavisi od interesovanja); druže se s prijateljima kad god je, uz mnogobrojne obaveze, moguće uskladiti postojeće slobodno vreme... Kada sve vreme koje imate na raspolaganju treba da potrošite samo na sebe, otkrijete da tog vremena ima baš dosta. Neki ne umeju da ga popune i osećaju ga kao teret. A neki umeju da uživaju u odličnom društvu - svom - i rade na tome da poboljšaju sebe, fizički, psihički, spiritualno...
Ovo nije tekst protiv veza. Naprotiv, jer i ti koji umeju da svoj samački život učine lepšim i više nego vrednim življenja žele da taj lepi život podele s nekim. Ovo je samo tekst o tome da je bolje biti sam nego u lošoj vezi, dosadnoj vezi, vezi koja ni na koji način ne ulepšava vaš život, a u nekim slučajevima vas i povređuje. I dobro je umeti biti sam i stvoriti od takvog života nešto lepo - vrlo je verovatno da će oni koji to umeju znati da i vezu, jednom kad u njoj budu, ispune lepim stvarima. S druge strane, onima koji ne znaju šta će sa sobom kad su sami i veza će, nakon početnog zanosa i sreće jer su s nekim, biti loša i nezadovoljavajuća, i za to će kriviti partnera/partnerku.
---------------------
Sve zavisi od toga kakva ste osoba. Biti sam je za neke najveća životna kazna, a za neke najveća nagrada. Međutim, usled strogih društvenih dogmi koje se odnose na čovekov produžetak vrste i neophodnost braka i veze, same osobe bivaju vrlo oštro osuđivane.
Trenuci samoće koji su svakome potrebni ovde uopšte nisu tema. Ako uživate da jednom nedeljno sami popijete kapućino u kafiću u centru grada, niko vas neće smatrati egoistom i ekscentrikom. Zašto bi onda takav tretman zasluživale osobe koje uživaju u tom osećaju na duge staze?
I nauka ima štošta da kaže na tu temu.
Medicinski gledano, ovakve potrebe na prvom mestu zavise od (50 odsto nasleđenog) nivoa oksitocina, hormona koji podstiče vezivanje među ljudima. Ako ste rođeni sa višim nivoom, verovatno ćete želeti da delite s nekim privrženost i poverenje, dok oni uskraćeni uopšte ne gaje takve potrebe.
Društveno gledano, “oksitocinski podmireni” su normalni, dok su ostali sebični, izolovani otpadnici zajednice.
Takva predstava se i dalje uporno održava na Balkanu. Nije retkost čuti kako ljudi kritikuju osobe koje su ostvarile izuzetan uspeh na poslu, ali su ostali sami.
Pomislimo na trenutak da su u pravu i da je jedini cilj čoveka, pronalaženje svoje polovine i to u vidu druge osobe.
Poznato je da se Nikola Tesla nikada nije ženio i nema pouzdanih podataka da je ikada sa ženama ostvario prisniji kontakt.
Ako je osuđujuće nastrojeno društvo u pravu, genijalni naučnik bio je običan sebičnjak i ekscentrik.
Prava istina je da pojedinci uspevaju drugu polovinu pronađu u drugim životnim stvarima, u Teslinom slučaju – u nauci.
Da nije odabrao takav način života, danas bi možda ceo svet ostao uskraćen za njegova otkrića. Da li je tako uzvišen cilj vredan rizika?
“Jedan je Nikola Tesla”, reći ćete. “Šta je s nama običnim smrtnicima?”
Nema ličnosti lišene svrhe i talenta, ma koje vrste. Potrebno ju je samo istražiti, a za to je samoća idealna.
Ne koristite trenutke osamljenosti za očajavanje što vas sudbina nije pogledala i što su vas osobe koje ste smatrali bliskim napustile.
Zapitajte se nad sobom. Sami sebi ste najbliži, ali se možda ipak ne poznajete dovoljno. Postoji toliko stvari na ovom svetu koje možda niste isprobali, a koje bi vas učinile genijem ili možda vrhunskim umetnikom, sportistom, humanitarcem.
Neki tu veoma bitnu stavku potpuno zanemare i slepo prate društvene dogme, kakva je recimo, obaveza braka i to “na vreme”.
Osobe koje samo zbog društva donesu tako krupnu životnu odluku imaju više šanse da ostatak života provedu nesrećni, nego osoba koja je sama, ali ispunjena.
Još ako pomenuti “porodični čovek” u poznim godinama shvati da nije od života uzeo dovoljno, lako se može naći u “krizi srednjih godina” i sede kose juriti tinejdžerke po klubovima.
Cilj je, dakle, osluškivanje sebe i praćenje sopstvenih potreba. Nije rešenje ni u doživotnom celibatu i samoći ukoliko je zaista ne priželjkujete.
Kada se nađete u jeseni života, suočite se sa telesnim propadanjem i nemogućnošću da živite život kakav biste hteli, partner vam je potrebniji nego ikada.
Sve u svoje vreme.
Mladost je doba samospoznaje i traganja za svrhom; zato je treba koristiti što je moguće više. Kada se pronađete, lako ćete naći i životnog saputnika.
Ostvarene ličnosti lako se međusobno prepoznaju.
Izvor
Poslednji put izmenio Catherine dana Uto Jan 25, 2011 2:26 am, izmenio ukupno 3 puta
Mada opet i biti sam ima neke prednosti. Slobodniji si, možeš da radiš šta hoćeš. Ako je veza loša, onda si nesrećan. Međutim mislimd a sve to ljubav može da kompenzuje 
