Evo nekih mojih pesama. ^^
Kisa
Hladno je…
I cujem melodiju kise,
Tako neznu, a tako bolnu.
Osecam svaku kap kao so po svezoj rani,
A tako sam slaba I tako sama…
Previse placem,
Osecam da nestajem.
Necujno I polako.
A niko nece ni primetiti.
Zvuci bedno.
Ali istinito.
Jer, kad god pokusam da okrenem novi list,
Shvatim da je svaki prazan.
I dok sekunde stoje,
A ja iscezavam rastrzana u vremenu,
Jedini put koji nalazim je put tuge.
I krecem njime…
Uzaludno se nadajuci…
Cemu, ni sama ne znam.
My State Of Mind
Don’t try to understand me,
I know you can’t.
No one can.
No one really cares how I feel,
That’s the truth,
That’s the big truth.
But maybe I’ll find the light,
In the darkness I’m surrounded by,
Maybe I’ll stop to drink that bitter pain every day,
So I won’t suffer at night.
But still I cry,
Still I can’t break this depression.
Oh, God, I’m so afraid,
I need to be free,
Oh, I…I feel I can’t save myself.
Not this time.
I’m leading my own life astray, I know.
I’m losing my hope by their pity smiles.
I fly to fall, forever
And all I ever knew is that he caused the pain,
But they pulled me away,
Away in my place of madness,
Deep inside my shell of lies,
Where I hide everything from their eyes.
Ponekad
Ponekad…
Osecam se srecno
I ta topla iskra snazno treperi u meni,
Ali onda, pojavi se on poput vetra,
I ugasi je jednim hladnim osmehom.
Pakleno bolnim,
Rajski lepim.
Nije tacno da ne boli,
Ali ubedjujem druge da sam dobro,
Samo ja znam koliko ga volim,
Ali ta ljubav cini me slabom.
Lazem da ga mrzim,
A sve bih dala da mu cujem glas,
Treba mi, ah tako mi treba,
Ali nema ga za mene.
Ipak, ja volim ga do neba,
I svaka moja suza,
Kojom skrivam bol,
Upucena je njemu,
Ja cuvam ga u srcu koje je povredio toliko puta,
Ali ono bori se za njega,
Ono skriva ga od svega.
Ja ne znam dokle cu ovako,
Umorna sam, nemam snage.
I dok on spava mirno,
Tako lako dolazi u moje snove,
Gde ne da mi mira,
Gde gubim se jos vise.
Ja…Ja trosim svoju srecu,
Suzama spiram svu nadu,
Jer volim ga najvise sto mogu,
I poklanjam mu svoje bolno srce,
Povredjujem dusu pustajuci da je njegove reci seku.
Rane me jos peku.
Znam, nikada nece zarasti.
Jos uvek te volim.
Kisa
Hladno je…
I cujem melodiju kise,
Tako neznu, a tako bolnu.
Osecam svaku kap kao so po svezoj rani,
A tako sam slaba I tako sama…
Previse placem,
Osecam da nestajem.
Necujno I polako.
A niko nece ni primetiti.
Zvuci bedno.
Ali istinito.
Jer, kad god pokusam da okrenem novi list,
Shvatim da je svaki prazan.
I dok sekunde stoje,
A ja iscezavam rastrzana u vremenu,
Jedini put koji nalazim je put tuge.
I krecem njime…
Uzaludno se nadajuci…
Cemu, ni sama ne znam.
My State Of Mind
Don’t try to understand me,
I know you can’t.
No one can.
No one really cares how I feel,
That’s the truth,
That’s the big truth.
But maybe I’ll find the light,
In the darkness I’m surrounded by,
Maybe I’ll stop to drink that bitter pain every day,
So I won’t suffer at night.
But still I cry,
Still I can’t break this depression.
Oh, God, I’m so afraid,
I need to be free,
Oh, I…I feel I can’t save myself.
Not this time.
I’m leading my own life astray, I know.
I’m losing my hope by their pity smiles.
I fly to fall, forever
And all I ever knew is that he caused the pain,
But they pulled me away,
Away in my place of madness,
Deep inside my shell of lies,
Where I hide everything from their eyes.
Ponekad
Ponekad…
Osecam se srecno
I ta topla iskra snazno treperi u meni,
Ali onda, pojavi se on poput vetra,
I ugasi je jednim hladnim osmehom.
Pakleno bolnim,
Rajski lepim.
Nije tacno da ne boli,
Ali ubedjujem druge da sam dobro,
Samo ja znam koliko ga volim,
Ali ta ljubav cini me slabom.
Lazem da ga mrzim,
A sve bih dala da mu cujem glas,
Treba mi, ah tako mi treba,
Ali nema ga za mene.
Ipak, ja volim ga do neba,
I svaka moja suza,
Kojom skrivam bol,
Upucena je njemu,
Ja cuvam ga u srcu koje je povredio toliko puta,
Ali ono bori se za njega,
Ono skriva ga od svega.
Ja ne znam dokle cu ovako,
Umorna sam, nemam snage.
I dok on spava mirno,
Tako lako dolazi u moje snove,
Gde ne da mi mira,
Gde gubim se jos vise.
Ja…Ja trosim svoju srecu,
Suzama spiram svu nadu,
Jer volim ga najvise sto mogu,
I poklanjam mu svoje bolno srce,
Povredjujem dusu pustajuci da je njegove reci seku.
Rane me jos peku.
Znam, nikada nece zarasti.
Jos uvek te volim.
