Moje pričice :]

Nisam mogla da se pomerim od bola.Hladan vetar sibao mi je ledja.Nisam znala da li sam budna ili I dalje sanjam.Pokusala sam da se sklupcam kako bi mi bilo toplije ali nije pomoglo.Pokusala sam da ne mislim na hladnocu , pokusala sam sve.Na licu sam osetila dodir pahulje koja je upravo zavrsila svoj zivot spustivsi se na moj obraz I pretvorivsi se u kap vode.
“Rouz!”-probudio me je tetkin glas.I shvatila sam da sam budna.Brzo sam obrisala kap vode sa obraza i iznenada shvatila odakle je dolazila moja hladnoca.Zardjali prozor u januarsko jutro u mojoj sobi ne znam iz kog razloga bio je otvoren.Prilazila sam prozoru kako bih ga zatvorila dok mi je hladan vetar,hladan kao smrt I dalje sibao grudi,sake I lice.Pogledala sam u bljestavo beli sneg ispred kuce.
“Silazim tetka”-rekla sam promuklim glasom,promuklim od hladnoce.
Tetka Rejcel je bila zaista dobra I plemenita zena.Ponekad me je zaista razumela.Imala sam jedino nju na celom svetu.Najvise sam kod nje volela to sto je zaista znala kada treba da prica a kada da cuti.Na kraju krajeva ja ipak nisam mogla da joj zameram nista, nisam imala prava da joj zameram ni na najvecoj mani jer ona me je jedina prihvatila I uzela pod svoje kada su mi roditelji poginuli.
Nakon sto sam se obukla najtoplije sto sam mogla sisla sam niz stepenice do prostrane trpezarije koja je bila mnogo toplija nego moja soba.
“Duso moraces malcice da pozuris kako ne bi zakasnila u skolu,barem ne prvog dana”-rekla je kroz blagi osmeh.Zaista bilo je 06:47 I ako sam zelela da stignem u skolu na vreme trebalo je malcice da pozurim.
“Da mislim da je bolje da malo pozurim”- rekla sam sedajuci za sto I uzimajuci parce hleba sa dzemom.
***
“Hajde” bodrila sam svoj stari,zardjali,plavi “Moskvich” da krene.Uz malo muke I dosta mog bodrenja ipak je krenuo.Nije on uopste tako los auto kako se cini, jeste stariji od moje tetke I mene zajedno ali dobro se drzi za svoje godine, on je ipak “zlatni”model iz 1953. Na putu do skole razmisljala sam o svemu sto me ceka tamo, o nastavnicima I ucenicima mada koliko god sam bila zgadjena onim sto me tamo ceka ipak bilo je I dobre starne, ja sam bila samo jako prosecna 16-godisnjakinja sa juga Dzordzije koje se doselila ovde pre 2 dana , ko bi ovde, ovde u Everetu na severo-zapadu SAD-a toliko blizu Kanade uopste mario za to?Svi.Odgovorila sam naglas na pitanje koje sam postavila sama sebi pre oko 15 minuta, kada sam usla u skolsko dvoriste.Svi su buljili u mene.Verovatno zbog izuzetne ruznoce mog automobile koji mi je nekako prirastao za srce.Kako uopste mozete da mrzite nekoga ko vas je toplo I ljubazno prevezao 3 kilometra do skole kako se ne bi srmzli ovog ledenog januarskog jutra?
***
Trazila sam svoju prokletu ucionicu dobrih 20 minuta kada sam shvatila da sam zapravo na pogresnom spratu.A kada sam se napokon popela na svoj sprat okliznula sam se I pala na mokar,klizav I od snega blatnjav pod.
“Sranje”-viknula sam I ostala da lezim na podu.Bila sam toliko umorna od trazenja ucionice da vise zaista nisam ni imala volju da je nadjem.
Lezala sam verovatno nekih 10 minuta kada sam zacula otvaranje vrata.Podigla sam samo glavu I videla nekog tipa kako mi prilazi.Opet sam spustila glavu praveci se da spavam.Sta sam drugo mogla?Zaista mi nije do nikakvog upoznavanje.Lezala sam nadajuci se da postanem nevidljiva bar na 5 minuta kako me ne bi video, ne zelim ni sa kim da pricam ovim promuklim I promrzlim glasom.
“Izvini sta pokusavas?”-upitao me je sa razvucenim osmehom na licu.Moja fora “nevidljivosti” nazalost nije uspela.Razmisljala sam sta dam u odgovorim.Moram li?
“Ovaj nista…okliznula sam se I…pala”-rekla sam promuklim glasom.Nisam shvatala koliko je zapravo odvratan dok ga opet nisam cula.
“Da ti pomognem?”-rekao je pruzajuci mi ruku.” Nisam stigla cak ni da kazem “ne” a vec sam stajala uspravljeno na nogama.
“Ja sam Mark”-rekao je pomalo stidljivo.
“Pa Mark hvala ti”-rekla sam ocigledno nesto sto nije ocekivao.
“Nista…iii..drugi put..nego da ne znas mozda Rouz Sparks?”-upitao je.Normalno da sam znala da sam to ja ali ipak zelela sam da sa znam zasto me je trazio…
“Zasto je trazis?”-upitala sam glumeci da sam zaista zainteresovana.
“Pa vidis sve u odeljenju je razredna vec prozvala samo nju nije…”-reko je sada skroz uveren da znam I da cu mu reci gde je Rouz, odnosno gde sam ja.
“Ne znam,reci cu joj ako je nadjem da ode na cas.”-ne znam zasto sam ovo rekla jer bila sam iznenadjena koliko I on sto mu nisam zaista rekla gde je Rouz.
“Okej..pa vidimo se onda.”-rekao je opet ocekujuci dam u kazem ime.
“Vidimo se”-rekla sam opet ga razocaravajuci kao I svo vreme tokom naseg razgovora.
Pa posto sam znala da je to decko iz mog odeljenja mogla sam od njega da saznam korisnu informaciju.
“Izvini Mark…” prenikula sam ga na pola hodnika.
“Da?”-pogledao me je pun nade …
“Gde je tvoja ucionica?”-opet sam ga razocarala ali jako sam zelela da saznam informaciju za kojom sam tragala vec 40 minuta.
“Predzadnja niz hodnik”-odgovorio je razocarano kako sam I ocekivala.Bilo mi ga je malo zao pa sam probala da izgladim stvari.
“I zaista hvala Mark” –cim sam ovo rekla osmeh mu je preplavio lice.
Taman kada je skrenuo niz stepenice culo se prejako zvono koje je oznacavalo kraj prvog casa koji sam propustila.

Zaljubljena sam u Igora, luda za njim, njegov miris I dah cine da mi se vrti u glavi, drhtim kad je pored mene ne mogu da kontrolisem svoju zelju za njim, ne mogu da ga ne vidim 2 dana.Sutra idemo na ekskurziju, potpuno sam bezvoljna.
Svanuo je I taj dan.Imali smo casove I drzali su nam neka predavanja o ponasanju na ekskurziji,nisam ni slusala,sam sam htela da ga vidim.Zaboravila sam I da se spakujem,pozurili sam I nekako sam I to stigla.Mozak mi je bio daleko od kuce,a toliko blizu njemu ,..da sam mogla da osetim njegov miris.Ponela sam torbu I krenula ka skoli.Videla sam ga.Stajo je tako savrsen na sredini terena u crno-belom suskavcu I razmisljao.Stomak mi se stegao, nisam treptala,kada sam videla da mi prilazi pocela sam da drhtim.Rekao je: ‘Cao’ I poljubio me je u obraz…a ja sam se totalno izgubila,tolika doza njegovog slatkog daha tako bizu mojih usana, tako blizu mene uticala je na mene kao droga.Sva sreca Marija se pojavila u pravo vreme.Usli smo u autobus.Sela sam pored Marije I bezvoljno gledala prema prozoru.Prosao je pored mene a meni je opet pocelo da se vrti.Popila sam malo vode I zaspala.Prespavala sam pola puta, a kada sam se probudila autobus je stajao I bili smo pored nekog jezera.Ustala sam I videla da je autpbus gotovo prazan.Samo je on sedeo u uglu na zadnjim sedistima spavao,I slatko disao.Prisla sam mu I gledala ga, iako sam znala da je to rizicno, biti tako blizu njega a ne smeti da ga dodirnes,zagrlis,poljubis,…znacilo je najgore mucenje.Ustala sam I jos tuznija nego pre vratila se na svoje mesto.Zaspala sam.’Kristina, probudi se stigli smo u hotel’ probudio me je Marijin nezan glas.Bezvoljno sam ustala I nekako se uspela da dodjem do svoje sobe.;Kristina sta ti je?’ upitala me je sad avec zabrinuto ‘ON mi je’ odgovorila sam.’Ne znam sta da ti kazem…’ rekla je.’Pricaj mi o Ivanu’.’Ne znam…sta ti mislis sta treba da uradim?’ upitala me je.’Smuvajte se…gotovo sam sigurna dam u se svidjas’ rekla sam.’Nadam se…hajdemo na veceru’.Istusirala sam se I obukla..bez zelje da veceram,sisla sam sa Marijom u hol.Sedeo je u trecem stolu(od gore) levo.Gledala sam ga, kao I uvek divila se ne znam ni ja cemu.Izgnjavila sam onu veceru I na kraju nisam nista pojela, nisam mogla.Vratili smo se u sobu I poceli da se spremamo za diskoteku.Izvadila sam prelepu dekoltiranu crnu mini haljinu a Marija je pocela da vristi.’Znam da nije dobra ali procice’ rekla sam.’SALIS Se? viknula je ‘predivna je!’.’Hmm…pa hvala’ zbunjeno sam rekla.’Boze kiki daj malo oraspolozi se!’ rekla je to I pogodila me kolacom koji je ponela krisom posle vecere.’AAA’ uskliknula sam. ‘Da li si normalna? Hahahaha…’ uzela sam jos jedan kolac I spicila je pos red cela.Bacile smo se na krevet I nismo prestajale da se smejemo.’E takvu te volim’ rekla je.’Od sada ncu vise da tugujem,necu nista od toga dobiti’.’Tako je’ rekla je.
Diskoteka samo sto nije pocela.Obukla sam haljinu I crne stikle a Marija je samo gromoglasno ciknula.’Divnooooo’ rekla je.Zatim je ona iz torbe izvukla divnu ljubicasto srebrnu haljinu koja se od pojasa siri na dole.Nisam mogla a da ne ciknem od srece koliko smo obe divne.Obukle smo se I nasminkale a onda smo krenule.Sisle smo u prizemlje( gde je bila diskoteka).Na ulazu je stajao Ivan.Maki se strasno uspanicila.’Samo se opusti I slatko se nasmej’ rekla sam joj.Ivan je potpuno poblentavio kada ju je video.On ocaran njome, ona njime…ostali su da caskaju I ko zna sta jos hehe.Usla sam u diskoteku a muzika je vec previse gruvala.Stajao je u sredini mrtav pijan dok su oko njega igrale sve ribe iz diskoteke.Prisla sam sanku I uzela 2 viskija.pa jos 2.,….posle sam uzela martini pa rakiju,pivo I na kraju bambus.Ustala sam I pocela da igram kao nikad do sad.Uvijala sam struk.trtila se, skakala , pevala/…ili je to bio samo pokusaj pevanja.Cim je video koliko se gubim krenuo je ka meni.Diskoteka je bila puna I svi su bili pribijeni.….Uspanicila sam se….pocela da drhtim.A onda mi je prisao toliko blizu da su nam se tela spojila I mogla sam da osetim svaki deo njega.Stomak mi je urlao, nos je udisao svaki njegov uzdisaj I izdisaj.Igrali smo zajedno.Uhvatio me je za nogu I prebacio je preko njegovog desnog kuka.Jos vise me je priblizio,stavio ruku oko struka ali nastavili smo da igramo.Ovo je bio previse veliki pritisak za mene.Nisam mogla da izdrzim.Toliko mi je bio blizu toliko sam ga zelela maker I piijanog.Gledao me je bez treptanja a ja sam drhtala.’Igore!’ prodrao se Darko I povukao ga za ruku.’Reci’ odgovorio je svojim divnim glasom.’Nas kakvu sam ribu smuvao…odma prelazi na stvar…khmkhmkhm.pa msilio sam ako oces s nama do sobe..?’ upitao ga je Dare.Pogledao me I sapnuo mina uvo ‘Samo u koliko ti zelis sa mnom?’.Nisam mogla da verujem svojim usima.’Mogla bih’rekla sam odusevljeno.Krenuli smo ka njihovoj sobi.On je poceo da se trezni al ja sam jos uvek bila mrtva pijana.’Mi cemo biti u 305 sobi’ rekao je Darko.’306’ odgovorila sam.Usli smo u sobu I ja sam ugasila svetlo.Prilazio mi je a ja sam isla unazad.dok me nije pribio uza zid.Gledala sam ga bez treptanja I stavila sam ruku na njegove grudi.Kuce mu je udaralo kao ludo.Krenuo je ka mojim usnama….i osetiila sam njegov slatki dah.Morala sam da ga imam.Poljubili smo se, zatim jos jednom I jos jedno,m,,………Skinula sam mu majicu I opet ga poljubila.Odmaknuo se I otkopcao mi haljinu.Uopste nisam znala sta radim ni sta bih trebalo da uradim!Samo znam da je bio pored mene I ucini cu sve da tako ostnae.Haljina mi je spala I poceli smo jos strasnije da se ljubimo…bacilli smo se zagrljeni na krevet a on me je ljubio svugde I pricao na uvo ‘Zelim te’…Jedino sto sam u tim trenutcima znala je da zelim da ostane kraj mene ,…a to je moglo samo na ovaj nacin.
Prespavala sam dorucak. Ujutru sam se probudila u krevetu sobe 306.Uzasno me je bolela glava.Otisla do WC-a I povracala.Marija se probudila odmah posle mene.Plakala sam.’Sta ti je kiki?’ upitala me je zabrinuto.’Napila sam se juce pa me boli glava’ odgovorila sam mada je pravi razlog plakanja bio taj sto Mislim…msilim,..da sam spavala sa igorem jadnicki sam pomislila ….kroz plas.Da  bila sam pijana I zadnje sto se secam je da smo usli u ovu sobu I da smo se ljubili na krevetu.A onda sam se probudila u donjem vesu .pomislila sam.A onda sam pocela jos jace da placem.’Ah duso…smiri se nije tako strasno’tesila me je.Ali ja sam znala da je strasno.’Hajdemo sad dole po lunch paket pre nego sto krenemo’.’Nisam raspolozena molim te uzmi I moj’rekla sam.’Vazi’ rekla je I otisla.Ja sam ostala sama u sobi da razmisljam.Ogrnula sam ogrtac I izsla na terasu.Razmisljala sam, sta sad da radim?Sta ce se seldece desiti?Dobro ili Lose?Imala sam taj neki osecaj da ce biti lose.
Kada se maki vratila spakovala sam rucak u torbu I obukla.Nisam znala kako da ga pogeldam.A taj trenurtak se sve vise blizio.Sisle smo dole.Autobus je vec bio pun.Popela sam se I sela na svoje mesto, zabuljila sam se u prozor I nisam primetila kada mi je Ivan nesto pricao.Marija je ciknula…Brzo sam je pogledala I trazila odgovor na njeno ciktanje.’Zar ti Ivan nije rekao?zbunjeno me upitala.’Ne’ odgovorila sam, ‘Sta to treba da mi kaze?’Zajedno smo!!! <3’ ciknula je od srece.’Heheh to je bas divno.’ Rekla sam odusevljeno jer to je prva dobra stvar od jutros.Jel ti nece smetati ako sednem kod njega?’ upitala je pomalo bojazljivo.’Heheh normalno da ne…uzivajte…’Rekla sam.Cula sam od pozadi kako se svi deru I urlicu Marijin I Ivanovim poljubcima.Zaista su divan par.
Ubrzo smo stali kod nekog motela I svi su izasli osim mene.Nisam bila raspolozena za jelo niti za bilo sta drugo.Sada trenutno mi se samo plakalo.pa sam to I uradila.Cula sam da se neko penajo uz stepenice pa sam brzo obrisale suze.TO JE BIO ON.Kada me je ugledao malo je zastao a onda produzio ka svom sedistu.Seo je na trece mesto s leva u zadnjem redu.BZZZZZZ oboje smo culi zvuk I vozac je izasao I zakljucao vrata.UZAS pomislila sam.’Kristina?’ cula sam njegov divni pomalo priguseni glas.’Da?’ jedva cam mucavo progovorila.’Dodji ovde da pricamo’.Bila sam zbunjena al sam ipak ustala I sela kraj njega.Opet posle svega opet ta panika…I ta zelja da ga dodirnem I imam.Taj miris me je neverovatno privacio.’Reci?’ rekla sam.’Prvo me je kratko gledao pa je rekao ‘Ivan I Marija su lep par’.’Da’ rekla sam.’Ovajj…juce’rekao je bojazljivo.’Spustisla sam glavu I rekla ‘Da I ja mislim da je greska’.’Ovaj…hocu da kazem..da nismo nista uradili.’.’Molim?’ zapanjujuce sam ga pogledala.’Jer se secas necega?’ upitao je.’Pa…’pocela sam ‘secam se da smo usli u sobu,I da smo se ljubili iiiii……’ nisam mogla da nastavim.’II skinuli..?’upitao je.’Da’.’Vidis samo smo to uradili I legli jedno pored drugog I nastavili sa ljubljenjem…nista vise.’ .’Da ali..ali…ti si rekao..da da me,.e…’ rekla sam zbunjeno.’Rekao sam I to je bila istina ali ali prosto nisam to mogao da uradim osobi osobi koja me toliko voli..’ta rec VOLI me je zabolela, nastavio je ‘pogotovo ne ako nije svesna I ako je pijana…Da barem nisi bila pijana….’ Nasmejao se…To me je mnogo iznerviralo ‘Da li si ti normalan?Zasto mi dajes laznu naduuuu…zasto je dajes kad je nema!Mrzim te!’pocela sam da ga udaram po grudima I da placem.’Hej stani stani’ rekao je I uhvatio me za ruke.Pogledi su nam se sreli, blago je nakrivio glavu I stavio svoje usne na moje.Njegov dah opijao me je cinilo se da sam opet ziva.Ljubili smo se toliko dugo da sam prestala da razmislajm o vremenu, mogla bih da zivim ovako…do kraja vremena.Culi smo da se vrata otvaraju ali nismo prestajali…Snazno me je zagrlio I sapnuo na uvo…’Niko me nikada nije voleo kao ti’…’Niko te nikada ni nece voleti kao ja’ odgovorila sam…I nastavila da ga ljubim.


Sorry za pravopis.Ovo je verovatno toliko bedno jer iskazuje moja prava osećanja tada.
Ali ae oću vaš koment xD

Teorija smrti


Radjamo se,rastemo,zivimo I umiremo.Smrt.Kakav je to dogadjaj?Kakvo je to zapravo stanje naseg zivota?Da li je to poslednja stanica?Niko zapravo nema odgovor na ovo pitanje.Sta sledi posle toga?Saznanje da neke osobe vise nema,da ne postoji za nas druge moze biti bolno ili sasvim obicno u zavisnosti od poznavanja ili ne poznavanje te osobe.Koliko hiljada ljudi se svakim danom radja I umire.Mi ljudi, hriscani verujemo da posle smrti postoje dva puta vecnosti RAJ ili PAKAO , niko to ne zna.Budizam kao I neke druge religije veruju da se posle smrti u jednom obliku opet radjamo u drugom obliku, odnosno da se nasa sustina I dusa materializuju u drugo bice.Smrt je zapravo poslednje stanje organizma.Proces propadanja naseg tela.Bioloski objasnjeno posle toga ostaju samo kosti I mi trunemo u zemljisto.Nas zivot se gasi dok se neki novi radja.Ali umno verovanje I objasnjenje ima li stanica posle ? ne znam.Mozemo samo da verujemo da se cestice nas zadrzavaju na planeti,svemiru I univerzumu.Mislim da posle smrti postajemo deo univerzuma nasi atomi jednoga dana kada svet nestane na neki nacin naci ce se u svemiru, postace deo velikog lanca univerzuma.Necemo moci da se krecemo, vrsimo zivotne procese ili razmisljamo…mozda cemo samo u nekom sitnom obliku postojati, mozda cak ni to.Istina je da se mnogi ljudi pitaju sta je zapravo RAJ a sta PAKAO.Za neke objasnjenje bi bila dva sveta potpuno ironicna jedno drugom.Raj, mesto gde je sve ono lepo I gde smo kao u snovima sa voljenim I briznim osoba,ma celu vecnost.Pakao, mesto gde djavo upravlja nama I gde nema dobra.Da li je zaista tako?Da li se svet deli samo na dobro I zlo?Kako onda bog prasta svima?Kad neke salje u mesto gde ima samo zla.Licno ne verujem u tu teoriju.A opet drugi ljudi misle I veruju da su raj I pakao dva stanja.Raj, mesto u kome si spokojan,srecan bez ikakvog povoda,uopste nerazmisljas.Jednostavno srecan si svojim zivotom koji je gotov I jednom recju spokojan si.Sta bi u ovakvoj teoriji bio pakao?Mozda ljudi koriste taj izraz za ljude koje smatraju gresnim,smatraju da ne bi bili srecni svojim zivotom da imaju savest I da u ovom svetu imaju nedovrsena posla.To niko nece saznati.

Ponovno radjanje u drugom obliku je zanimljiva teorija.Da se nasa sustina materializuje u telo frugog bica.Mozda je to zapravo ‘objasnjenje’ za osobe koje slicno razmisljaju kao I mi, koje imaju slicne stavove.Mozda je nasa sustina slicna.Mozda ova teorija I ima neke osnove.Ali sigurno je da nikada necemo saznati celu istinu.Mozda je tako I bolje.Ne bih volela da znam sta ce biti posle….da li ce neceg uopste biti….ne bih volela da znam.Jedno je sigurno voljene osobe nikada ne umiru one zauvek ostaju u nasim srcima, u nasim mislima.Pamtimo im glas, pamtimo vreme koje smo provodili zajedno,slike, sve su to nasa secanja na voljena bica.Mozda ali samo mozda u koliko u to zaista verujemo mozemo putem misli da razgovaramo sa njima,poznajuci ih u dubini duse znacemo sta oni kazu.I na kraju preostaje nam samo da VERUJEMO.


Oprostite što stavljam ovakve gluposti ali želala bih da čujem vaše mišljenje.